Fiat-head
    |    
  • FB
  •     |    
  • TW
  •     |    
  • YouTube
  •     |

Francuski novi cirkus na FIAT-u
 

Fizička i metafizička prekoračenja
 

Ana Tasić o FIAT-u
 

Program ovogodišnjeg FIAT-a, koji traje od 8. do 17. septembra, razgranat je i bogat, na planu forme, kao i sadržaja predstava. Podeljen je u nekoliko tematskih blokova – takmičarski deo, program slovenačkog savremenog plesa, francuskog uličnog teatra, kao i selekciju koprodukcija i pojačanja. Ovogodišnja novina je programska mobilnost, francuske predstave su prikazane u Podgorici, na Cetinju i u Kotoru.
Selekciju francuskog uličnog teatra su činile tri žanrovski različite predstave koje se mogu podvesti u grupu novog cirkusa, hibridnu formu koja objedinjuje akrobatiku, plesni i dramski teatar, performans, lutkarsko pozorište (selekcija Florijan Baber). Ona je već godinama u fokusu pažnje na polju savremenih izvođačkih umetnosti, pri čemu je u Francuskoj nedvosmisleno najrazvijenija. Prva prikazana produkcija je akrobatski spektakl „Skakači na štulama“ izvođača iz Bordoa, Kristofera Kurnaua i Tomasa Romea. Oni su na pneumatskim štulama doneli spoj plesa, teatra i akrobacija, tipičan za novi cirkus, u pogledu širenja granica telesnih mogućnosti performera. Ono obično podrazumeva i metafizičko značenje prekoračenja ljudskih granica, osvajanje novih prostora, sloboda.
Grupa “Fluo” iz Nanta izvela je naročito zanimljivu predstavu “Fosil”, koja je zbog loših vremenskih uslova izvedena u sali biblioteke Radosav Ljumović, umesto da bude igrana na platou ispred nje. To se pokazalo kao efektniji izbor, zbog jačeg, zgusnutijeg doživljaja, koji na otvorenom gradskom prostoru ne bi u toj meri bio moguć. Predstava je intimna i napeta, izvođači Benoa Kanteto i Selin Šale igraju delikatno, bezlično i kruto, delujući kao da su kiborzi. Takav utisak stvara i audio pratnja, metalni, kakofonični zvuci i glas koji je hladan, mehanički, kao neki eho Orvelovog Velikog brata. Tekstovi koji se u predstavi upotrebljavaju nastali su tehnikom “isecanja” koju je koristio Vilijam Berous, oblik rekomponovanja različitih tekstova. Novi tekstovi, nastali od fragmenata Šekspira, Kamija, Bodlera, Beketa, Keruaka i drugih pisaca, emituju se preko audio zapisa, ili ih Šale čita preko mikrofona, pojačavajući njihov mehanički, futuristički efekat. Kantetove pokrete vodi ritam i poezija izgovorenih reči, dok on nastupa u partnerstvu sa knjigama, naređanih po celoj sceni. Pomeranje i premeštanje knjiga i akrobacije sa njima razumemo kao fizički odraz tehnike “isecanja”.
U par navrata Kantetove akrobacije postaju rizične, na primer, kada sedi na stolici postavljenoj na kulama knjiga, praćen poetskim tekstovima. Tu se prepoznaje intrigantnost novog cirkusa, izgrađenog na tradicionalnom cirkusu, koji zatim problematizuje, idejno usložnjava. U tom smislu je tipično razrešenje scene visokog rizika, kada Kanteto dramatično pada sa stolice rušeći knjige. Akrobate u novom cirkusu ponekada namerno ne uspevaju da ispune postavljene zadatke. Dok je u tradicionalnom cirkusu nesupeh tabu, ovde je prisutan kao vid subverzije. Takođe je metaforički znak života kao beskrajnog niza suočavanja sa izazovima, rizicima, neuspesima. Uprkos posrtanjima i padovima, akrobate ne posustaju, dižu se iz prašine i nastavljaju dalje.
Treća francuska produkcija predstavljena na FIAT-u su bile “Bračne svađe” kompanije “Frišti koncept” iz Pariza, koreografa Brendana le Deliua. Zbog poboljšanja vremenskih prilika u Podgorici, “Bračne svađe” su bile jedine iz francuskog programa uličnog pozorišta zaista izvedene na otvorenom prostoru, ispred Dvorca Petrovića na Kruševcu. Ova plesno-pantomimska predstava žovijalnog duha donela je eho teatralnog, delarteovsko-čaplinovskog stila igre, vođenog rascvetalom francuskom muzikom i odgovarajućom koreografijom izvođačkog para. Oni šarmantno prikazuju različite faze muško-ženskih odnosa, od naelektrisanih svađa do magnetske ljubavi, u okvirirma polazne situacije čišćenja fleke.
Tokom trajanja predstave, broj gledalaca je rastao, slučajni prolaznici su postajali deo izvođenja, proširujući pozorišne granice. Ova situacija je posebno značajna u kontekstu društvene funkcije FIAT-a, ideje animiranja grada. U vezi sa time, plesači su nas uvlačili u igru, flertovali su sa nama, molili nas da im popravimo odeću itd. Tako su konkretno i simbolički izbrisali granice između nas i njih, gledalaca i izvođača, života i umetnosti. “Frišti koncept” su oživeli srednjovekovnu tradiciju teatra kao rituala, zajedničkog iskustva, tačke društvene kohezije, animacije i participacije, poklapajući se istovremeno sa misijom “fiatizacije” društva.

 

Sponsors